Forget To Remember

Do you want to play a game? A long times ago, my choose was to play. Now, I'm still alive, and will continue... I see you. Ovo je samo dnevnik jednog optimisticnog coveka koji ima crne misli. Sometimes we see better with closed eyes.

21.02.2009.

Gde su ortaci?

Image and video hosting by TinyPic

Razočarao sam se u moj izbor od pre nekoliko godina. Pomalo se kajem koliko sam bio slep pored očiju. Svi ljudi za koje sam mogao da dam ruku sada više ne zaslušuju ni sneg sa moj zgrade. Mnogo su se promenili toliko da ih više i ne porepoznajem, a uvek se začudim kada čujem neku novu ružnu istinu.


Nisu oni primorani da budu loši. Oni imaju dobu prirodu ali su im loši momci pružili ruku kada im je bilo teško. Sada žive novim životom i ponekad kada me na ulici vide, gledaju me sa podsmehom koliko su ustvari bedni. Taj smeh odzvanja smo u njihovoj glavi jer su promenili talasnu dužinu i više se ne razumemo pogledom kao što smo nekad mogli.


Malo mi ih je žao jer sada postaju ono što su ranije mrzeli. To je njihov život i ja tu ne mogu ništa da učinim. Setićete me se jednog jutra ali ako me pozovete slobodno recite da ste pogrešili broj. Postali ste stranci iako smo nekada bilo dobri prijatelji.

Forget To Remember