Forget To Remember

Do you want to play a game? A long times ago, my choose was to play. Now, I'm still alive, and will continue... I see you. Ovo je samo dnevnik jednog optimisticnog coveka koji ima crne misli. Sometimes we see better with closed eyes.

04.04.2009.

Devojka koju sam voleo

Nešto o ...(nama)

Devojka koja mi se sviđa (u daljem tekstu Nadja) je '93. godište ide u gimnaziju i sluša emo. Upoznao sam je u kafiću u koji zajedno izlazimo. Sve je počelo u novembru 2008. Ona je emo i moje drugarice sa kojima izlazim koje slušaju metal nazivaju je raznim pogrdnim imenima, i pričali o njoj mnoge ružne stvari bez pokrića. Jedan od nadimaka je bio "roze čarape". Imao sam želju da razumem razlog zašto toliko mrze tu devojku. Posmatrao sam je dugo, ali ovog meseca sam sam shvatio da mi se svidja. Istina je da ne znam mnogo o njoj ali je za kratko vreme dobila dobru reputaciju u mojim očima. Dosta vremena mi je bilo potrebno da shvatim šta osećam i da joj priđem. Tražio sam savete šta da radim jer pojma nemam, dugo nisam bio u takvoj situaciji.

Zajedno smo dočekali novu godinu ali me onda nije privlačila. Bila mi je bitna ali ne toliko. Od tog dočeka pa do prvog kontakta nisam bio miran u njenoj blizini. U februaru sam se zezao sa drugaricama u podrumu grizliju, i jedni drugima podstavljali pitanja gde je bitno da odabereš jedno od 2 ponuđena. Ona se nekim čudom dokopala snimka i komentarisala veoma ružne stvari o mojim drugaricama. To im nisam uzimao za ozbiljno jer je po defaultu da se mrze.

Nije mi to bila neka prepreka, sve više sam je voleo. Konačno sam jednog petka skupio hrabrosti da joj priznam šta mislim i osećam. Igrao sam na moj jedini način da budem iskren do kraja. Rekao sam joj deo onoga što sam planirao. Možda sam bio malo smotan, i verovatno sam je iznenadio kada sam joj rekao da je volim. Pamtim da je njen komentar bio "što mene ja sam idiot?" Podsetila me je da ona voli drugog dečka i da "ne može da mi obeća ništa". Mislim da sam pogrešio što onda nisam 'krenuo u akciju'. Posle toga smo igrali ali nismo mnogo pričali. Izašla je ranije i otišla sa najboljom drugaricom Sanjom da se vidi sa nekom trećom drugaricom. Rekla je da sutra neće da dolazi u grizli jer ide u rođendan. Ja nisam bio tamo jer me je mrzelo a nisam ni video bitan razlog za to. Nekoliko dana posle toga sam dao mob drugarici i ona se dopisivala sa njom. Izjadala joj se da nema sreće sa tim dečkom (jer je verovatno ne je*e 2%). Dogovorili smo se da se vidimo u petak.

Petak, 27. mart 2009, posle 10pm

Bio sam na svirci u KCK gde su nastupali neki klinci. Sedeo sam iza nje za stolom i nestrpljivo čekao da bude sama trenutak da popričam sa njom. Dočekao sam to. Kada sam je pozvao, pitala me je da li sam normalan. Dobio sam oko 1-2 minuta da popričam dok se ne promene bendovi. To je bilo kratko vreme. Opet me je odbila ali malo oštrije.

"rekla sam ti da ti ne obećavam ništa"

-treba li to da shvatim kao da trebam da te zaboravim?

"shvati to kako to hoćeš".

Ona voli dečka koji ima devojku koji voli i sa kojom je ok. Taj dečko nju ne primećuje ali ona će da ga čeka iako je rekla 30s pre toga da je čekanje glupo. To sam joj reko i uradio overload. Da ne budemo u vezi potvrdila je tako što me je pitala da li bi bio u vezi sa onom tamo devojkom. Odgovor je bio iskren, bez razmišljanja i bio je ne. Mnogo mi je žao zbog toga jer me je to možda mnogo koštalo. Sada da mogu da se vratim siguran sam da bi odgovor bio dao bih joj šansu. Vratio sam se za sto i bio jako nervozan, možda ljut. Posle sam spustio glavu na sto, na jakne i ranac koji je bio na stolu. Proplakao sam, prilično stidljivo i trudio sam se da ostali ne vide. Nisam uspeo 2 drugarice što su bile samnom i u početku nisu znale šta će samnom. Ne znam koliko sam bio u takvom stanju ali su svi koji su me poznavali i znali gde sam bili zabrinuti u tom trenutku. Znam da sam poslao neke poruke i posle rasturio mobilni koji sam posle izgubio u sopstvenoj jakni.

Izašao sam napolje sa namerom da odem negde da se sklonim i isplačem. Nisam uspeo. Zaustavio me je Stephen Alexious jer sam izgleda bio u previše lošem stanju i pokušao da me uteši. Držao me je do 2. Nisam bio sasvim oporavljen kada smo se razišli ali mi je mnogo pomogao iako to od njega nisam očekivao.

Sutra uveče moja najbolje drugarica je došla kod mene u stan da vidim kako sam. Proveli smo celo veče zajedno, a ona je zbog mene propustila psy žurku. Ja to cenim znam koliko joj to sve znači.

Mnogo sam zahvalan Čupki, MysticDreamer-u u školskom psihologu za sve savete koje su mi dali. Hvala i Stephen Alexious-u koji me je utešio kada to niko nije mogao. Mnogo sam vam dužan ali ja nisam uspeo.

Forget To Remember