Forget To Remember

Do you want to play a game? A long times ago, my choose was to play. Now, I'm still alive, and will continue... I see you. Ovo je samo dnevnik jednog optimisticnog coveka koji ima crne misli. Sometimes we see better with closed eyes.

01.06.2009.

Jedno razmisljanje, 30. 5. 2009


Juče mi je tokom celog dana bilo hladno. Ne samo fizički, nego i izunutra. Ponekad mi nije lako da izdržim eksperiment koji sprovodim na sebi. Uvek se pojave neki vanciklusni gubici koji mi smanjuju proizvodnost. Ostaje mi još mnogo toga da uradim. Očajno je to što niko ne može da mi pomogne.
 
Samoća je kao i sve veoma relativna i nisam siguran da li sam sam i u kom smislu. Ljudi mojih godina imaju neko iskusvo koje ću ja teško ikad da steknem ali mislim da imam nešto od čega bi njh glava zabolela da znaju samo da tako nešto postoji. Teško je ponekad biti nekompaktibilan sa okolinom ali ja se trudim da napravim svoju okolinu. Toliko toga znam ali zastrašujuće je što trebam još da učim. Ponovo sam. Ne pričam o anima svetu u svojoj glavi, već o nečemu što može da se dešava svakog dana. Da li ste nekad probali da u mrklom mraku gledate? Imamo tehnologiju koja nam omogućava da vidimo na  0 lux-a, a ja mogu na 0,1 što me razlikuje od većine ljudi kojima treba više (0,2 - 0,4 lux-a) i ovo mi je prednost na neki način.
 
Nije ovo povezano ni na koji način sa mojom samoćom i hladnoćom koju osećam, ali u buduće će biti. Lažni ljudi znaju da upropaste velike projekte, naučila nas je istorija. Možda sam imao želju da budem kao drugi, ali ja ipak nisam ovde da bih bio kap u moru.

Forget To Remember